Позивница

ОХРИД, ГРАД МУЗЕЈ И ЈЕДНА ОД НАЈАТРАКТИВНИЈИХ ТУРИСТИЧКИХ ДЕСТИНАЦИЈА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Бисер на обали слатководног мора
Спој мудрости векова и постмодерног туризма, овај древни град у данашњој Републици Македонији оставља снажан утисак на сваког правог посетиоца. Његово чудесно језеро, светлости и музика, кухиња и вина, плаже и чувени бисери, стара тврђава, цркве, шеталиште, кафеи и клубови, неосетно и неизбрисиво постају део вашег лепог искуства и трајног сећања. Зашто је то „град у који се увек враћа”?

Пише: Јелена Николић

На самом југу Македоније, у несвакидашњем природном окружењу уз обалу чудесног језера, налази се један од најстаријих градова у Европи – Охрид. Бројни историјски и археолошки докази говоре да живот у овом граду траје, у континуитету, више од две хиљаде година. У том огромном историјском периоду смењивале су се цивилизације, царства и освајачи. Градили су га, али и рушили у жељи да на њему оставе печат сопствене моћи. Са свим тим траговима, Охрид је данас „град музеј”, али и својеврсна туристичка атракција, и то не само због историјске вредности већ природних лепота, међу којима је, наравно, на првом месту Охридско језеро. Од 1979. године, град и језеро су на списку светске баштине под заштитом UNESCO-а.

ОПЧИЊУЈУЋИ ДАРОВИ

Пријатна клима, несвакидашње чари природе у окружењу, чиста вода и доста сунчаних дана током године, чине Охридско језеро веома привлачном туристичком дестинацијом. Велики део његове обале чине уређене плаже, а ту су и модерни хотели, ресторани, дискотеке, наравно и бројне незаобилазне радње пуне различите робе. Просечна температура воде износи у јулу 22, а у августу 23 степена Целзијусова.
Језеро је на надморској висини од 695 метара и једно је од најстаријих тектонских на планети. Иако је настало (процењује се) пре око четири милијарде година, неке биљне и животињске врсте у њему су исте као у време терцијера. У језеру живи седамнаест врста рибе, а најпознатије су двеврсте ендемских охридских пастрмки (летница и белвица), као и јегуља, којаможе достићи и до 1,5 метар дужине.
У Охридском језеру живи и посебна врстарибе плашице. Од њених крљушти се справља специјална емулзија којом се премазују куглице избрушених бисера, извађених из шкољки које су добављене из различитих крајева света. Рецепт по ком се прави емулзија је вековима строго чувана тајна у оквиру две охридске породице које једине имају сертификат за израду овог уникатног накита – охридског бисера.
Права атракција за туристе је пловидба језером, које током читавог дана мења боју. Вода му је толико чиста и прозирна да се кроз њу може посматрати живописни свет овог „слатководног мора”, како воле да га називају природњаци.

ДРУГИ ЈЕРУСАЛИМ

Словенско име Охрид први пут се помиње 879. године, а његов антички назив био је Лихнидос. Крајем IX века Охрид је постао средиште ширења писмености међу Словенима, на чему су тада започели рад ученици Ћирила и Методија – свети Наум и свети Климент. Климент је је основао и први Словенски универзитет, те се зато Охрид сматра колевком словенске писмености.
У Охриду, као духовном средишту балканских Словена, подигнути су бројни знаменити храмови. Мештани воле да кажу да у Охриду и околини има 365 цркава и манастира – за сваки дан у години по једна. Иако их нема баш толико, број је свакако импозантан, па се због тога овај град и овај крај назива и „Други Јерусалим”.
Најзначајнији охридски храмови су СветаСофија из XI века, која је вековима била седиште Охридске архиепископије. Црква Пресвете Богородице Перивлепте, изграђена у XIII веку, једна је од најлепших и најстаријих цркава у Охриду. Изванредна архитектура и прекрасно зидно сликарство чине овај храм једним од најзначајнијих средњовековних споменика у Македонији. Сцене из живота Пресвете Богородице и Исуса Христа, којима је осликана ова црква, остављају на сваког посетиоца снажан утисак. На око 30 километара од Охрида је и предивни Манастир светог Наума. У њему су похрањене мошти овог светитеља, који је, осим као просветитељ, још за живота био познат и као исцелитељ. Због тога манастир током читаве године походе бројни верници.

САМУИЛОВА ТВРЂАВА И АНТИЧКИ ТЕАТАР

Осим хришћанских храмова, Охрид красе и бројни други историјски споменици, међу којима је најзначајнија, свакако, Самуилова тврђава. То утврђење око града носи назив по цару Самуилу (976-1014) који је створио прво словенско царство на овим просторима и изабрао Охрид за свој престони град. Он је обновио и доградио затечену стару тврђаву, опасавши град кулама и бедемима у дужини од три километра. Самуилова тврђава је вековима штитила Охрид од најезде разних освајача, а тога ни овде није мањкало.
Непроцењива вредност Охрида, право археолошко благо, представља и антички театар. Сматра се да је изграђен крајем IV и почетком III века старе ере, и тозапотребе драмских, музичких и поетских представа. Имао је око 400 седишта, а истакнути грађани тога доба имали су својастална места у гледалишту. О томе и данас сведоче имена уклесана у камене блокове. После римског освајања, театар је преуређен у арену за гладијаторске борбе. Након христијанизације овог подручја, антички театар је разрушен, а његови делови су употребљени за изградњу ранохришћанских храмова. До обнове античког театра дошло је тек у XX веку, тако да он и данас служи за одржавање позоришних представа, музичких и других културних манифестација.

***

„Охридско лето”
У Охриду се од 12. јула до 20. августа одржава чувена културна и уметничкаманифестација „Охридско лето”. Фестивал је основан 1961. године, а од 1994. редован је члан Европске асоцијације фестивала. Током безмало пола века постојања, на „Охридском лету” наступали су многи домаћи и страни уметници, музички и позоришни ансамбли. Чувена светска уметничка имена, као што су Зубин Мехта, Хозе Карерас, Енио Мориконе и други, били су учесници ове престижне манифестације.  

***

Ноћни живот
Осим уживања у природним благодатима, обилажења историјских споменка и купања у језеру, Охрид туристима нуди и сјајан ноћни провод. У бројним ресторанима и тавернама посетиоци могу уживати у пикантним локалним специјалитетима, али и јелима међународне кухиње, наравно уз незаобилазна вина овог поднебља. За млађе туристе ту су бројни градски клубови, кафеи и дискотеке, у којима „луда забава” траје до дубоко у ноћ.